Kao dete, moja porodica i ja smo živeli jako teško. Ipak mama i tata su se trudili da mi pruže sve, i da se ne razlikujem od vršnjaka. Nažalost razlikovao sam se po mnogo čemu. Sećam se 18. juli i moj najbolji drugar iz ulice je slavio rođendan, mama mi je kupila vrlo jeftin, običan autić da mu ponesem, meni se taj autić i više nego dopao i mislio sam da će se i njemu svideti. Njegovi su bili jako imućni, otac mu je radio u opštini, majka profesorica. I dođem ja na rođendan kao i ostalih 15-ak dece.
Svi su mu kupili neke veće i “BOLJE” poklone od mene. Kada je drugar otvorio moj poklon sva ostala deca su se gledala preko oka, a on, on me je čvrsto zagrlio i zahvalio se na tako lepom poklonu. On je jedno dete koje je izraslo u jako pametnu i kulturnu osobu. Sada živim sa dvoje dece i suprugom, nedavno mi je poslao sliku iz Kanade gde živi sa porodicom, i u rukama njegovog petogodišnjeg sina vidim autić koji je dobio od mene za 6 rođendan. Šta ti je život.
0 komentari:
Objavi komentar